Penjačice daju cvet na jednogodišnjim granama, tako da mnoge imaju neprekidno ili obnavljajuće cvetanje. Obe, stare i moderne vrste ruža imaju svoje “penjajuće” forme, gde grane žbuna rastu mnogo duže i elastičnije od normalnih formi. Većina penjačica raste od 240 do 600 cm u visinu. 

Od proleća do jeseni, zdrava polijanta može biti bukvalno pokrivena cvetovima, stvarajući prelep displej boja. Polijante su i dalje cenjene kao moderne baštenske biljke koje zahtevaju malo pažnje. Otporne su na bolesti. Zbog toga opstaju do današnjih dana. Otkrivene su u kasnom 19-om veku.

Sve ruže iz ove grupe cvetaju stalno. Ovo je podgrupa Damask ruža.

Sa par izuzetaka, ove ruže cvetaju samo 3-4 nedelje godišnje, ali zato izgledaju spektakularno. Obično im je potrebno 2-3 godine da počnu sa cvetanjem

Rugoze su sve nastale od R. Rugosa, čija je postojbina Japan i Koreja. One su jako otporne na zimu i bolesti. Imaju tamnu, kožastu i sjajnu lisnu masu. Cvetovi su vrlo mirisni i cvetaju u grozdovima od ranog proleća do zime. Rugoze proizvode jestive šipkove, koji su veliki i brzo postaju svetlo narandžasti do tamno crveni i ljubičasti kada su zreli.‏

Sentifolija ruže su dobile ime zbog svojih “stotinu” latica;  često su zvane i “kupus” ruže, zbog oblika cveta. Verovatno prva vrsta ruža koja se razvila kao grupa hibridnih sorti jos u kasnom 17-om veku. Nešto robusnije forme uglavnom stvaraju velike cvetove perfektnog oblika i mirisa, dok manje vrste stvaraju pune cvetove, koji su u perfektnoj proporciji sa veličinom biljke. Kao rezultat ukrštanja damask ruža sa albama, sentifolije su sve jednom cvetajuće.

Spinosisime su izuzetno kompaktne, bodljikave biljke.Cvetaju u velikoj paleti boja, sa mogućnošću staklastih preliva. Šipkovi su boje tamnog kestena ili crni. One cvetaju samo u proleće.